• Detetovo samopouzdanje gradi se postepeno.
• Dete je vrednost samo po sebi.
• Dete može samo puno više nego što mislimo.
• Dete ima pravo uživati i ostvarivati svoja prava.
• Ako ima slobodu i mogućnost izbora dete ostvaruje svoju ličnost i razvija se u nezavisnu, odgovornu i plemenitu osobu.
• U svakoj mogućoj situaciji dogovarati se s detetom, uvažavajući ga i poštovati.
• Dete mora uvek imati potpunu slobodu stvaralačkog izražaja
• Detetu osigurati dovoljno vremena za igru koja je osnovna aktivnost deteta.
• Detetu postavljati granice nasuprot kažnjavanju.

---

Polazak u jaslice ili vrtić u većini slučajeva predstavlja prvo duže odvajanje deteta od roditelja. U isto vreme je i susret sa velikim brojem nepoznatih osoba i nepoznatim prostorom. Stoga nije čudno što deca reaguju strahom i otporom. Prilagođavanje na nove osobe i sredinu nije lako za dete. Dete treba da prihvati da u jaslama ili vrtiću neće biti neko oko koga se „sve vrti“ već da je „jedno od dece“. Zato je važna prijatna atmosfera u samim jaslama i vrtiću, kao i odgovarajuće ponašanje roditelja u toku adaptacije.

Adaptacija, prema iskustvu naših vaspitača i pedagoga, traje različito od deteta do deteta, a najčešće dve, tri nedelje.

Nekoliko naših saveta kako možete olakšati adaptaciju Vašeg deteta:

• Govorite lepe stvari, nikako nemojte plašiti dete jaslama/vrtićem.
• Pre polaska pripremite dete. Pre svega uskladite ritam dana sa ritmom dana rada jasala/vrtića.
• Sa starijom decom možete razgovarati i opisati im kako će izgledati jedan dan u vrtiću – da će se tamo družiti sa svojim drugarima, da će biti dosta igračka, da će u vrtiću naučiti mnogo toga…
• Ako ste u mogućnosti, bilo bi dobro da dete češće provodi vreme kod bake i deke, odvojeno od Vas, kako bi se navikavalo na odvojenost.
• Prošetajte par puta do jasala/vrtića sa detetom. Uđite u objekat, vidite prostor. Kada dete bude dolazilo sledeći put taj prostor će doživljavati kao manje stran.
• Boravak u vrtiću prvih dana je obično kratak. Preporuka je da to bude 1h. A potom da se vreme polako produžava.
• Dete može poneti sa sobom i igračku ili predmet koji voli, za koji je emocionalno vezan i koji ga može umiriti.
• Redovno dovodite dete. Česti i dugotrajni izostanci iziskuju novu adaptaciju.
• Prilikom opraštanja sa detetom, učinite to smireno, strpljivo, nežno, ali bez previše objašnjavanja. Kontrolišite svoje emocije jer će one “preći” i na dete.
• Kažite detetu kada ćete doći po njega i održite to obećanje. Kažite mu da ćete doći npr. “kada se završi ručak” ili “kada odspavaš”. Uvek treba biti tačan i ne dolaziti ni ranije ni kasnije. Kašnjenje ili nepredvidiv dolazak kod deteta stvara osećaj nesigurnosti i neizvesnosti.
• Važno je prilagoditi dolazak i odlazak. Najbolje je da se dete dovede pred doručak, a da se uzima u vreme kada i većina dece ide kući.
• Nakon dana provedenog u jaslama/vrtiću družite se sa svojim detetom. Pričajte o boravku u jaslama/vrtiću.
• I ne zaboravite, važno je imati puno razumevanja za detetova osećanja i reakcije.