Zaposlenim roditeljima jedno od najvažnijih pitanja predstavlja adekvatan smeštaj deteta ili više dece u predškolsku ustanovu. Prethodnih godina zabeležena je tendencija porasta broja zainteresovanih za slobodno mesto u vrtiću. Liste čekanja, papirologija, lokacija vrtića, problemi do kojih dolazi ako ste podstanar sa drugim mestom boravišta, pitanje vakcinacije, šta kada upisujete u vrtić više od jednog deteta, pojačavaju zbunjenost vezanu za procedure.

Konkurs za upis je u toku, a roditelji su u iščekivanju rezultata. Neizvesnost nameće pitanje – šta da radite ukoliko ste odbijeni za državni vrtić? Preliminarne liste očekuju se krajem maja, a roditelji koji su nezadovoljni imaju sedam dana da ulože žalbe, u periodu od 20. do 29. maja. Konačne rang-liste formiraju se 7. juna.

Ove godine pri upisu mališana u državne i privatne vrtiće važiće nova pravila. To se pre svega odnosi na odbijenice koje od sada izdaje komisija iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu. I dok roditelji sa zebnjom iščekuju da li će njihovo dete biti primljeno u odabrani vrtić, nameće se neminovno pitanje, šta će biti sa mališanima za koje nema mesta u vrtićima sa opštine iz koje dolaze?

Iz Sekretarijata poručuju da ne može ostati neupisano dete čija su oba roditelja zaposlena ili je u grupi prioriteta, potom, treće i svako naredno dete u porodici. Uz subvenciju Grada u privatnim vrtićima trenutno boravi oko 17.000 dece, a do sada se refundirao novac za više od 332 dečije ustanove.
U septembarskom upisnom roku prošle godine, prema zvaničnim podacima Grada, u vrtiće je bilo upisano 12.500 mališana, dok je na listi čekanja ostalo 2.743 dece. Nakon žalbenog postupka, pozitivno je rešeno oko 1.500 prigovora, dok je deset predškolskih ustanova dobilo i odobrenje za proširenje kapaciteta. Na listi čekanja ostalo je 800 dece manje nego pre konkursa, a cilj je potpuno ukidanje te liste.

Uz subvenciju grada na osnovu odbijenice, dete ima mogućnost upisa u neki od privatnih vrtića. Prednost pri upisu u privatni vrtić, uz subvenciju iz gradske kase, imaju mališani iz prioritetnih grupa. U odnosu na prošlu godinu broj privatnih vrtića u kojima je moguće ostvariti subvenciju porastao za 90, a to u praksi znači da se može odabrati jedan od 340 vrtića. Treba voditi računa, da odbijenicu mogu da dobiju samo roditelji koji nisu uspeli da upišu dete u državni vrtić zbog čega Grad refundacijom dela troškova za boravak u privatnom, izlazi u susret roditeljima.
Ukoliko se desi da ni u odabranom privatnom vrtiću nema mesta, roditelji se moraju opredeliti za vrtić u kome ima slobodnih mesta, bez obzira na blizinu mesta stanovanja. Grad sa svoje strane ističe da se ne meša u izbor roditelja, a da je od važnosti da se željeni vrtić nalazi na listi akreditovanih koji su u sistemu refundacije.

Osim odbijenice, za upis u privatni vrtić, potrebna je sledeća dokumentacija:

• Izvod iz matične knjige rođenih
• Državljanstvo roditelja
• Potvrda iz Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu
• Fotokopija lične kerte – očitana (roditelja)
• Fotokopiju kartice tekućeg računa (na koji mu se isplaćuje subvencija)

Kada se završi upisni rok i dete bude primljeno u vrtić, nastupa period adaptacije. Ovaj proces je individualan za svako dete, a zavisi od saradnje roditelja i vaspitača. U ovom periodu dete polako pronalazi svoje mesto u grupi. Na osnovu iskustva psihologa, neka deca se lakše adaptiraju na promene, uklapaju u novu sredinu i uspostavljaju kontakt, dok su neki povučeniji i kod njih to ide teže. Kroz interakciju i druženje sa vršnjacima, dete razvija svoje socijalne potencijale, koje su mu neophodni kako bi funkcionisalo u društvu.

Pri polasku deteta u predškolsku ustanovu prva briga roditelja je koliko će njihov mališan biti bezbedan i siguran u novom okruženju. Roditelji treba da budu informisani i obavešteni o svim vidovima i merama zaštite, a preporučuje se poseta vrtiću pre upisa deta.
Tokom boravka u vrtiću, detetu treba da bude prilagođen pravilan psiho-fizički razvoj, vaspitanje, obrazovanje i preventivna zdravstvena zaštita. Vaspitni rad i nega ostvaruje se u okviru programiranih aktivnosti (motornih, senzorno-perceptivnih, ritmičko-muzičkih, intelektualnih i jezičkih) i uspostavljanja socijalno-emocionalnih odnosa.
Dobar izbor vrtića orijentisanog ka sveobuhvatnom razvoju mališana od najranijeg detinjstva, obezbeđuje deci srećnu i prijateljsku zajednicu, koja će im pružiti pozitivnu i čvrstu osnovu za buduće školske dane.